СТРУЧНИ УГАО: Бујични ризици у Републици Српској – статус и мјере
ПИШЕ: Љубиша Васић, дипломирани инжењер грађевинарства; ВСС за заштиту од вода и надзор хидротехничких објеката
Због претежно брдско-планинске конфигурације терена и разгранате хидрографске мреже у Републици Српској често се јављају бујичне поплаве. Као што је познато, генеза великих вода одвија се у горњем дијелу слива, док се поплаве јављају у доњем току у ријечним долинама. С тим у вези, треба истаћи да већина бујичних водотока у Републици Српској завршава у ријечним долинама које имају велики социјални и привредни значај. Већина ријечних долина има пољопривредну намјену, док се поред насеља често налазе и индустријске зоне. То значи да поплаве угрожавају многа добра у приобаљу – насеља, саобраћајнице, пољопривреду и индустрију.
Када се говори о бујичним поплавама, треба имати у виду да је овај појам знатно шири него у случају поплава на великим ријекама. Отуда је исправније говорити о бујичним процесима него о поплавама, јер се заиста ради о једном скупу феномена који се одигравају у бујичном водотоку и приобаљу, при наиласку таласа великих вода.
Поред класичне манифестације поплава усљед изливања великих вода из корита, упоредо се јављају и феномени бујичне лаве, одрона и клизишта. Наиме, усљед наглог надоласка великих вода, бујични таласи имају врло изражено стрмо чело које има велику разорну моћ. Чело таласа руши дрвеће, поткопава обале, ствара наносе муља и ђубрива, уништава мостове и друге објекте. Сав тај захваћени материјал измијешан са водом руши све што му се нађе на путу. Само добро пројектовани и изведени објекти за уређење бујица могу да преживе и обаве заштитну функцију од налета такве масе која се назива – бујична лава. Све то, наравно, изазива велике економске штете и, што је још важније, понекад је праћено и губитком људских живота. Да би се разумјели узроци оваквих појава, треба подсјетити да нагла топљења снијега или велика количина кише која падне у кратком периоду на малом простору, изазивају нагли надолазак вода у бујичним водотоцима. То доводи до поплава у брдским ријечним долинама које имају специфичан ток. Овакви процеси одигравају се најчешће на малом простору и имају изражен локални карактер. Нажалост, управо такве поплаве проузрокују велике штете и жртве. Најчешћи узроци оваквих поплава су, дакле, нагло топљење снијега или јаки пљускови усљед проласка циклона влажног ваздуха. У таквим ситуацијама долази до наглих скокова нивоа воде и брзих промјена хидрографских карактеристика водотока, са свим непредвидивим посљедицама.
Хидролошки режим бујичних водотока је такође специфичан. Бујични карактер хидролошког режима манифестује се великим распоном протицаја и карактеристичном формом хидрограма великих вода. Однос протицаја великих вода и малих вода је реда величине Q,max /Qmin ~ 1000, за разлику од великих алувијалних водотока где је Qmax /Qmin ~ 10. С друге стране, трајање великих вода је врло кратко, реда величине од неколико сати. Хидрограми бујичних таласа имају кратку временску базу, при чему је посебно кратко вријеме пораста (узлазна грана) због брзог формирања и наглог надоласка великих вода. У току бујичног таласа који траје кратко долази до веома великих брзина воде, које се крећу и до 10 m/s, чак и више. У таквим условима ни брзе и сналажљиве реакције нису довољне да се спријече велике штете, а ни много већи капацитети за заштиту не би били довољни. Велика количина наноса муља и ђубрива коју доноси бујични талас угрожава уређаје за пречишћавање воде и узрокује додатне проблеме. Послије повлачења воде, муљ се таложи на пољопривредном земљишту и у насељима, остављајући доста штете и проблема. Наравно, вода се брзо повуче у корито, али штете остају и ријетко када се могу брзо санирати. Бујични таласи су посебно опасни јер су често праћени клизиштима и одронима, што додатно повећава ризик по живот и имовину. Криве трајања протицаја бујичних водотока у току године имају такође карактеристичну форму, са врло кратким трајањем великих вода од неколико дана годишње, и дугим трајањем малих вода и средњих вода. У категорији мањих водотока, бујични карактер хидролошког режима се испољава, прије свега, специфичном генезом, брзом концентрацијом и кратким трајањем великих вода. Таласи великих вода на мањим токовима имају типичне карактеристике бујичних таласа, са наглим надоласком и кратком временском базом. Посебно је изражен двофазни карактер течења великих вода због велике масе суспендованог и вученог наноса који се преноси у таласима, што онемогућава неопходне врсте осматрања и анализе, уобичајене на великим ријекама. У категорији мањих водотока, у складу са дефинисаним прилогом III, Правилника о категоризацији водотока („Службени гласник Републике Српске“, бр. 59/10), спадају водотоци који „би требали“ да имају специфични распон протицаја S max/S min ≥ 1,5. Великих вода има мање од 10%, док преосталих 90% чине средње воде, мале воде и минималне воде.
За разлику од класичних бујица, код категорије мањих водотока није увијек подједнако изражен бујични карактер великих вода. У зависности од распореда и интензитета падавина у сливу, генеза великих вода може бити различита, у просторном и временском смислу. Отуда се јављају и таласи великих вода са дужом временском базом и мањим максималним протицајем, али и типични бујични таласи са карактеристичном формом хидрограма.
Свака бујична поплава причињава штету ријечном приобаљу. У случају мањих изливања великих вода бујичних водотока, која се чешће јављају, штете нису тако велике. Међутим, повремено се у бујичним подручјима Републике Српске јављају изузетно велике бујичне поплаве, са великим материјалним посљедицама.
У Републици Српској тренутно је израђено неколико студија везаних за мапирање ризика од бујичних поплава у оквиру чијих нацрта су детаљно образложена сва потребна теренска проучавања бујичних токова као и методолошки приступи израде: Катастра бујичних токова, модела осјетљивости на појаву и развој бујичних поплава, картирања интезитета водне ерозије и мапирања опасности и ризика од бујичних поплава. Овим студијама је анализирана и надограђена постојећа методологија за анализу опасности и ризика од поплава на већим водотоцима, при томе укључујући у обзир природу бујичних поплава. Уз све наведене елементе, уважавајући карактер бујичних поплава који прије свега дефинише компонента наноса (вученог, суспендованог и пливајућег), од кључног је значаја увођење и додатних елемената сагледавања опасности од поплава: 1. Прорачун вучних сила (тангенцијалних напона) у главном кориту и ријечној долини (кључан је са аспекта ерозије ријечног дна и обала те покретања и депоновања наноса); 2. Мапирање просторног распореда и обухвата свих активних клизишта на неком бујичном сливу (са нарочитим акцентом на активна клизишта у непосредној ужој и широј зони бујичних токова чије покретање може изазвати промјене у протицајном профилу главног корита, његово евентуално преграђивање и транспорт значајних количина клизног материјала коритом бујичног тока); 3. Мапе опасности од бујичних поплава.
Формула за прорачунавање вриједности опасности од поплава на већим водотоцима се ни у случају мапирања опасности на бујичне поплаве не мијења, али се за бујичне водотоке уводи додатна мапа срачунатих тангенцијалних напона (узимајући у обзир гранулометријску грађу корита бујичног тока и депонованог наносног материјала), као један од основних показатеља могућности транспорта ријечног наноса, тј. процеса ерозије и депоновања ријечног материјала, те мапа активних клизишта на бујичном сливу.
На основу резултата процјене ризика од бујичних вода и анализе добијених података, изражавањем геодетских кривих терена и бујичних таласа, потребно је израдити карте потенцијалних простора за пролаз бујичних таласа за одређене периоде времена (на примјер: T = 10, 20, 50, 100 година).
Када се говори о заштити од бујичних вода, треба напоменути да су међународна и национална нормативна регулатива у области водних ресурса и заштите животне средине условиле да се дефинише начин израде планова заштите од бујичних вода и шире претходних аката, посебно Стратегије развоја Републике Српске, Закона о водама („Службени гласник Републике Српске“, бр. 46/10), истоименог Правилника („Службени гласник Републике Српске“, бр. 82/11) и Правилника о методологији израде планова заштите од бујичних вода („Службени гласник Републике Српске“, бр. 18/13). Ови акти су и усклађени са Европском Стратегијом за управљање ризицима од катастрофалних природних појава и Директивом Европске уније 2007/60/ЕC о процјени и управљању ризицима од поплава.
На основу карата потенцијалних простора за пролаз бујичних таласа потребно је усвојити планове заштите од бујичних вода и секторске планове извођења рехабилитације терена. Коначни циљ је изградња објеката који ће значити заштиту од бујичних вода, прилагођавајући урођени карактер бујичног водотока предложеним рјешењима и изградњом објеката који ће обезбиједити сигурно и стабилно протицање воде кроз критична подручја.
С обзиром на комплексност и динамику бујичних таласа, заштита од ових феномена захтјева добро образован кадар и савремене технологије. Међутим, треба имати на уму да бујичне воде често наилазе на насеља и објекте прије него што се може реаговати, тако да је превенција најважнија. Унапређење метеоролошке прогнозе и раног упозоравања на потенцијалне опасности је од суштинског значаја у смањивању ризика од бујичних поплава.
Образовање и освешћивање становништва о опасностима и мјерама превенције такође играју важну улогу у смањивању посљедица бујичних поплава. Уз овај комплексан приступ, уређење бујица и заштита од бујичних таласа могу битно да допринесу спречавању и смањењу штета узрокованих овим феноменима. Такође, важно је континуирано праћење климатских промјена и њиховог утицаја на бујичне поплаве како би се правовремено реаговало и смањили ризици за заједницу.
У закључку, бујичне поплаве представљају озбиљан изазов за Републику Српску и захтијевају свеобухватан приступ заштити и прилагођавању климатским промјенама. Кроз сарадњу стручњака, локалних власти и становништва, могуће је развити стратегије које ће смањити ризик од бујичних поплава и минимализовати њихове посљедице на људе и имовину.
за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока на територији Републике Српске ријека Лим, Врбања, Уна, Сана, Врбас, Бијели поток, Раданов поток и Дрина
БИЛТЕН број 19
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
