СТРУЧНИ УГАО: Техничке карактеристике дринског насипа у Семберији
Пише: Мирослав Чвргић, дипломирани инжењер грађевинарства; Помоћник директора, Сектор за управљање водама ОРС Саве
Поплаве у цијелом свијету су једна од најучесталијих елементарних непогода. Одбрана од поплава се спроводи градњом насипа као једном од превентивних мјера. Подручје Семберије је ограничено са сјевера ријеком Савом, са истока ријеком Дрином, а са запада и југа падинама планине Мајевице. Ријека Дрина у Бијељини има директан утицај на око 30.000 становника (насеља: Јања, Попови, Амајлије, Дворови, Међаши, Трњаци, Даздарево и источни дио бијељинског предграђа). Велике воде на дионици од Јање до Павловића моста узрокују значајно плављење чак и при двогодишњем протицају од Q50%=2.348м3/с. Подручје Бијељине је без заштите чак и од умјереног повећања нивоа воде.
Концепт техничког рјешења заштите подручја Семберије од ушћа ријеке Дрине у ријеку Саву па узводно до насеља Главичице, базира се на изградњи пропратног лијевог заштитног насипа. Положај пројектованог лијевог дринског насипа одређен је тако да у минималној мјери узурпира инундациони појас, тј. задржава највећи дио постојеће ретензионе површине на подручју Семберије. У висинском положају, кота круне пројектованог лијевог дринског насипа одређена је на бази нивоа анвелопе стогодишњих великих вода ријека Дрине и Саве, са одговарајућим надвишењем од 1,0 м. Изградњом лијевог дринског насипа од канала „Селиште“, па узводно до насеља Главичице, на подручју Града Бијељина и дуж насипа, формираће се брањене касете: „Семберија“, „Јања“ и „Јоховац“ .
На подручју Семберије задржан је концепт заштите у оквиру касета (полдера) у складу са Студијом „Регулација и уређење ријеке Саве у Југославији”. Сматра се да степен заштите приобаља ријеке Саве од поводња вјероватноће 1% треба задржати и у заштити приобаља ријеке Дрине, јер је доњи ток ријеке Дрине интегрални водопривредни дио слива ријеке Саве и са њим представља јединствену хидрауличку заштитну цјелину. Мјеродаван проток за димензионисање насипа дуж Дрине је проток Qмер=7040 м3/с који је унутар 95% интервала повјерења рачунских великих вода, одређених на основу низа 1931-2014. година, са укључивањем податка из 1896. године као статистичког изузетка.
Изградњом дринског насипа обезбиједиће се сљедећи степен заштите:
– Дио приобаља ријеке Дрине од ушћа Ободног канала „Селиште“, па узводно до ушћа ријеке Брезовице, се штити од стогодишњих великих вода ријеке Дрине са надвишењем заштитног насипа у висини од 1,00 м.
– Дио приобаља ријеке Дрине од ушћа ријеке Брезовице, па узводно до насеља Главичице, гдје нема урбанистичких садржаја ни индивидуалних стамбених објеката, приобаље се штити од двадесетогодишњих великих вода ријеке Дрине са надвишењем заштитних објеката у висини од 0,60 м.
У оквиру пројекта заштите од поплава ријеке Дрине у Бијељини, изградња насипа се планира у три фазе:
– Фаза 1 обухвата дио од канала Селиште узводно до Павловића моста, тј. главног пута Бијељина – Бадовинци у дужини од 9.95 км.
– Фаза 2 обухвата средњи дио насипа у дужини од 16.133 км од главног пута Бијељина – Бадовинци до канала Дрина – Дашница.
– Фаза 3 обухвата дио од канала Дрина – Дашница узводно до Главичица у дужини од приближно 7.86 км.
Насип се гради од земљаног материјала, нормални профил насипа је трапезног облика. Ширина круне насипа је 6,00 м, нагиба косина са унутрашње и вањске стране 1:2,50. По круни насипа положена је сервисна саобраћајница ширине траке 5,00 м, дебљина коловоза је 0,30 м, од заглињеног шљунка, косине насипа и дио круне (2*0,50 м) су хумузирани и затрављени. Са вањске стране насипа је положен приступни пут ширине 6,00 м, ширина коловозне конструкције је 5,00 м од заглињеног шљунка, дебљина коловоза је 0,30 м. Поред овог приступног пута са вањске стране, предвиђен је дренажни канал (јарак), трапезног облика, ширине у дну 0,50 м, нагиба косина 1:1 и просјечне висине од 0,50 м, за дренирање површинских вода са косина насипа, приступне саобраћајнице и околног подручја. Са небрањене стране насипа, дуж насипа је предвиђен пољски пут ширине 6,00 м. Нормални профил насипа се изводи хомогено од кохерентног (глиновитог) земљаног материјала, насип ће бити изграђен на траси, гдје за подлогу има слој глине већи од 1,50 м.
На неким дионицама са вањске стране насипа ће се извести баласт од некохерентног материјала (пијеска или ситног шљунка) са нагибом косине 1:7, ради спречавања инфилтрације подземних вода у брањено подручје, а на неким дионицама са унутрашње стране, ради хидрауличких ефеката, потребно је извести камену облогу.
На дионицама у укупној дужини од 400 м ће се извести парапетни зид од армираног бетона (МБ 30) умјесто насипа од земљаног материјала. Темељ парапетног зида је ширине 3,50 м, дебљине 0,60 м, а темељна плоча је ослоњена на подложну плочу од набијеног бетона МБ20, дебљине 10 цм. Изнад темељне плоче, парапетни зид је висине 4,00 м и ширине 0,50 м. Темељна плоча и парапетни зид се изводе од армираног бетона МБ 30. Парапетни зид је укопан у висини од 1,40 м до 1,80 м зависно од конфигурације трасе насипа којом је положен парапетни зид.
За изградњу насипа потребно је извршити експропријацију земљишта на површини од 162,9 хектара и то за изградњу насипа 109,64 ха и за отварање позајмишта 53,25 ха.
Током 2020. године дуж корита ријеке Јање је изграђен пропратни насип и парапетни зид са потребним надвишењем у зони успора великих вода ријеке Дрине. Успорне велике воде повратног периода 1/100 ријеке Дрине се пропагирају на дужини од 2 км, дуж корита ријеке Јање.
Изградња дринског насипа треба да почне у 2022. години, планирана је изградња дионице од водозахвата, уставе у Јањи, па узводно до ушћа ријеке Јање у ријеку Дрину, у дужини од 2.816,80 метара.
за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока на територији Републике Српске ријека Лим, Врбања, Уна, Сана, Врбас, Бијели поток, Раданов поток и Дрина
БИЛТЕН број 19
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
